Пратећи
програм
ПЕТАК, 05. јул
12,00
НИКОЛАЈ ЈЕВРЕИНОВ:
УВОД У МОНОДРАМУ
Промоција књиге у издању Фестивала монодраме и
пантомиме
Стотину три године од
настанка, на нашем језику појављује се превод списа Николаја Јевреинова Увод у монодраму. Овај оглед спада у ред
оних малобројних а драгоцених теоријских радова посвећених питањима монодраме.
И када говори о
монодрами као особеном сценском феномену, Николај Јевреинов не одустаје од свог
основног начела које сва збивања у природи и друштву посматра као збир
театралности. У основи естетике за коју се у театру заузимао Николај Јевреинов
примарна је идеја театралности; њу наш теоретичар дефинише као скуп поступака
својствених драмском јунаку који представљају сублимат животних искустава и
који се због тога појављују у пречишћеном сценском облику. развој и пуни замах
омогућавају представу. Када се илузија изгуби, нестаје и позоришна уметност.
За Николаја Јевреинова
је монодрама сценски облик који пружа синтетичку слику живота и отуда она нема
обавезу да реалистички прикаже свет онаквим какав он јесте; глумац има задатак
да прикаже преживљене одразе нечијег „ја“,
при чему се не губи из вида театарски облик представљања, који подразумева коришћење
свих позоришних могућности. Тек у њиховом садејству, у узајамном деловању,
гледаоцима се пружа прилика да представу прате својим духовним оком у њеном
телесном облику.
Треба ли посебно
истицати околност да је Николај Јевреинов стваралац који је међу првим
теоретичарима монодраме указао на парадоксално двојство од којег је начињена
монодрама; психолошки лик монодрамског јунака, подржан емоционалним учешћем
гледалаца представља једну страну, док другу чине условности које су „стране“,
„туђе“ и по нас угрожавајуће чак и онда када их сами стварамо. Како се може
разрешити ова привидна антиномија? Једино субјективним прилазом, будући да је
свака театарска порука субјективна, па чак и онда када у себи садржи и клицу
позоришне субверзивности.
(Одломци из Предговора.)
Нема коментара:
Постави коментар