ФРИДА

Петак, 5. јул
ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА ПИНОКИО

монодрама

Theatrical  Company Menjunje, Santa Klara, Kuba

Редитељка, глумица и писац текста:   ИНДИРА РОМЕРО

          Позориште је основао 1991. године  Рамон Силвери. Од свог настанка трупа негује првенствено монодраме и представе за које нису неопходна велика финансијска средства. Првобитно позориште је сарађивало са трупом Los Colines а након прекида сарадње ексклузивно сарађује са групом „Compania Teatral Menjuje“.

          Монодрама “Фрида” је предстaва стања која повезује најупечатљивије мисли и осећања везана за догађаје кроз које је мексичка сликарка прошла и који су је обележили и учинили посебном.

          Монодрама «Фрида» младе кубанске глумице и редитељке Индире Ромеро, рађена је по мотивима  живота чувене мексичке сликарке Фриде Кало. Представа је конципирана тако да приказује реалне ситуације у којима се Фрида Кало налазила, док у исто време прича о њеном унутрашњем стању и мислима које су је опседале. Током представе, Фрида пролази кроз разна емотивна стања, евоцирајући успомене, почевши од односа према мајци и оцу, преко љубавних веза које је остваривала, па све до несрећних случајева који су је задесили. Млада глумица готово метафизички улази у лик Фриде Кало доводећи ову давну преминулу сликарку поново у живот. Као магијом она је враћа пред публику која готово нетремице прати представу која  у том „поседнутом“ телу младе Индире која готово Фаустовски подмлађује Фриду Кало и интерпретира њену сторију

          Фридина највећа љубав је био сликар Дијего Ривера. Но, Фрида наводи да је волела и жене и да је кроз цео живот била праћена од стране богиње љубави. Са Дијегом Ривером је остала и трудна, али је изгубила дете, свог Дијегита. Најстрашнији ударац, међутим, био јој је када је открила да је муж Дијего вара са рођеном сестром Кристином. То јој је теже пало него када је доживела саобраћајну несрећу и била на ивици смрти. У представи се види њен плес са демоном, тј. плес са смрћу. Прича и о томе како види истакнуту уметничку сцену Париза, колико «презире те надобудне уметнике и да би радије продавала тортиље, него се удружила са њима». Они су разлог због ког Европа пропада.

          “У мојој читавој фигури има само једно, а желим два. Да имам два морају да ми одсеку једно. То једно које немам је то које морам да имам, да бих могла да ходам. Друго ће већ бити мртво! Мени су крила вишак, нек их одсеку, па да полетим. Дијего, насликај ми једно стопало, насликај ми једно стопало.”