Четвртак, 4. јул
Позориште-Kazalište-Szinház
Kostolányi Dezső, Суботица, Србија
Избор музике: Андраш Урбан
Костим: Марта Береш, Андреа Ледењак
Плес: Тибор Гажо
Фотограф:
Едвард Молнар
Режија:
Андраш Урбан
Копродукциони
партнер: Удружење
"MASZK"
Донатор:
НКА (Мађарска), Град
Суботица
Позориште "Kosztolányi Dezső"/Ансамбл Андраша Урбана
Игра: МАРТА БЕРЕШ
“...Ова млада глумица играла
је једну заиста сасвим нову драматургију – постдрамски и поетски склопљен вербални
и физички, певачки и играчки материјал... комбинацију разних емотивних скокова и
брзих промена односа према публици и материјалу – пажљиво бираном да отрезни и испровоцира
публику, где год да се игра!... Марта Береш – ова фасцинантна глумица великог талента,
вештине и лепоте, поезије и сценске енергије, али и чаробне и самомоконтроле – прича
све приче нашег времена – о настајању свих проблема комуникације у свету глуме и
позоришта... о лицемерју и о губљењу идентитета у замену за успех, у сумњивој паучини
славе за тренутак... о проблемима националног идентитета и о тешкоћама борбе за
тај идентитет, ако је то једини означитељ особности... о дубоким коренима полног
и националног обележја, као и о снази воље за остајањем у професији, која се тешко
одржава... Марта Береш и Урбан Андраш покрећу исте оне теме које се у позоришту
Костолањи Деже покрећу у свим акцијама
– представама, гостовањима, Фестивалом Desire Central Station, наступом на свакој смотри у јавним приказањима, свог
или коментару туђег рада... А то су теме које се тичу свих које ови аутори
и извођачи желе да покрену...”
Горан Цветковић (Радио Београд 2)
(...) Треба дубоко удисати и... Јако је добар тај тренутак
кад осетиш да нема чега да се бојиш, пошто сви који су ту, су исто такви људи као
што си ти. Са сличним страховима, са сличним радостима... Иначе позорница, пошто
је виша, може да сугерише да је то горе неки посебан свет. Али шта ако погледаш
кроз гледалишта? Није то толико грозно, није то тако страшно."
Марта Береш за Magyar Szó
Позориште Kosztolányi Dezső је основано пре осамнаест година, и тренутно је финансирано од стране Града Суботице. Представе се играју на мађарском језику, а од 2007 године постоји и превод на српски. Позориште се током времена искристалисало као експериментално, алтернативно, тзв. уметничко позориште града, препознатљиво по особеном раду и естетици редитеља Андраша Урбана. Трупа броји пет сталних глумаца. Током протеклих година представе су извођене на разним позоришним фестивалима, не само у региону и у Европи, него и у Азији, у Јужној Америци; 2011 године у Индији, а 2012 године у Бразилу. Стални је гост најважнијих позоришних фестивала како у Србији, тако и у Мађарској, и на разним позоришним догађајима у региону, на пример у Сарајеву, Љубљани, и у Скопљу. У овом позоришту нагласак је првенствено на савременом студијском раду који се органски везује за реалност како локалног, тако и глобалног живота. Представе у изведби овог позоришта доказ су да и експериментални комади могу да буду део позоришног мејнстрима, а да истовремено, по уметничким стандардима, заузму истакнуто место у региону. По нашем мишљењу, управо представе које се овде стварају могу да се уброје у категорију мејнстрима; ово је истинско позориште. У име различитости од 2006 године “саобраћа” Десиреов Трамвај, што је један јединствени, целогодишњи програм, чији је циљ да упозна војвођанску публику са уметницима и ауторима који у оквиру сопствене уметности изводе експерименталне, узбудљиве, и квалитетне продукције на позоришној палети. Од 2009 године позориште има свој регионални, међународни, савремени позоришни festival, Desire Central Station, којим је изборио важну позицију у културном животу овог региона. ПКД преко Ансамбла Андраша Урбана су стални копродукцијски партнер Удружења MASZK из Сегедина. Позориште Kosztolányi Dezső је институција истакнутог значаја Националног савета мађарске националне мањинe.
Нема коментара:
Постави коментар